Ćuti samo

Ne govori mi,

ne govori mi ništa

o ranama svojim, 

ćuti samo;

sasvim su slični

ranama mojim

A to što sad moramo

da ližemo svaki svoje rane,

samo je cena koju plaćamo za naše

lepe proživljene dane.

Stoga ćuti i spavaj

pokrij se snovima mojim

iz istih razloga pokriću se

i ja snovima

tvojim.

To sanjam

Stalno bih ti pisala nešto,

stalno i opet

iako sve već znaš;

o mojim snovima za tobom,

ponekom uzdahu, mada znam

da su snovi sve što možeš

i trebaš da mi daš.

Ne znam kako od tebe

da tražim drugo išta

sem   svoje mesto u snovima tvojim -

pa meni i ne treba drugo ništa.

U snovima da se kao ljubimo,

zaspimo i ujutro budimo;

ja sa drugim, ti u zagrljaju druge žene,

ali i tada bih volela

da malo, sasvim malo

misliš i na mene.

Eto, to sanjam!

Rekao je

Što ne mogu ovaj dan

da pretvorim u sutra,

baš ovakav dan,

ni dan ni san,

pa ne mogu evo u  oči

a ga pogledam.

Umorna od grljenja 

i sve me nekako slatko boli

i šta imam stalno da ga pitam

da li me zaista voli.

Čekam sutra

kad će ponovo da me voli

i još je rekao da nećemo prestati

volećemo se do boli.

Rekao je!

Volim taj način

Volim taj način

kako se sanjamo,

volimo i trebamo

a ništa zauzvrat

ne očekujemo, sem

da se opet volimo

i da se trebamo,

pa ponovo sanjamo

susret

i ništa nam ne treba

sem da se ponovo volimo,

posle o tome sanjamo,

pa opet...

Volim taj način.

Zamisli

Sanjam tako

neki dvorac

gde bih spakovala sve svoje,

gde ne može svako

da ulazi i zaviruje u srce moje.

Taj dvorac bi bio

kao neka zaključana tajna moja,

gde mogu da budem, kad god hoću,

 gola ko istina,

  svoja i samo svoja.

Da niko ne ulazi u srce
i sve one tajne moje;

zamisli da ih prepiše

i počinju na liče 

na snove i tajne tvoje.

Zamisli !

Znam

Ja ne mogu,
ne mogu da se odreknem
svih sećanja duboko
zakopanih u sebi!
Hoće li ovako biti
kad prestane  ovo
i ostane poneki ožiljak
da me podseća 
da sam pripadala tebi.
Hoće, znam da hoće,
znam dobro kakva sam ja:
" za ljubav, 
ne za mržnju rodjena,
kao Antigona".

Pričaj mi...

Pričaj mi o jutru
nemoj o noći,
ne želim znati ništa
o čemu sanjaš,
poštedi me bola
i koga sanjaš pod ćebetom
koje ponekad delimo
na pola.
O jutru mi pričaj
i o danu pred nama
a noći ostavi za nju;
ionako sam navikla
danju s tobom,
noću sama.
A danju,
dok pripadaš meni
znaš li o čemu ja
razmišljam tada?
Razmišljam o času
kada ću i ja
sanjati noći  kao
ti sada.

Nemoj da plačeš

Nemoj da plačeš kad odem jednog dana,
nije to stvarni odlazak;
to je samo beg
od svih ovozemaljskih rana

Nemoj da me ispraćaš sa tugom
da me tvoje suze i tamo bole;
opet ćemo se sresti
kao i svi koji se i dalje vole.

Nemoj da pamtiš sve naše tuge,
seti se lepog samo;
nisam otišla zauvek,
otišla  sam da te čekam tamo.

Ti samo dodji: Ti samo dodji

Ti samo dodji: Ti samo dodji: "Zovem te ne u snove svoje, nemaš ti dozvolu za njih kao ni ja za tvoje. Ti samo dodji, važno je da si pored mene, kad ne znam gde ću i kad m..."

Ti samo dodji

Zovem te
ne u snove svoje,
nemaš ti dozvolu za njih
kao ni ja za tvoje.
Ti samo dodji,
važno je da si
pored mene,
kad ne znam gde ću
i kad mi loše krene.
Zato te čeka mesto,
zato postoji klupa ova;
na njoj sam čekala i ja
svoje mesto u
Fontani snova.