San moj

Ti se samo rečima igraš,
izustiti nežnost tebi je lako
kao da govoriš
o običnim nekim stvarima
a razmišljaš li
osećam li i ja tako ?
Ja zamišljam
da sam ti ljubavnica već
spremna da za ljubav našu
hodam po ivici žileta,
svaka tvoja reč
za mene je poput blagoslova
i krenula bih blagoslovljena tako
s tobom na kraj sveta.
Pa onda slutim::
sve je to san moj
i nastavljam trijumfalno
da koračam sama kroz
poraz svoj.

Sanjam....

.....pa ne znam
je li to san,
al vidim te na reci dole
i posle tog sna predamnom
jedan prekrasan dan.
Hoću da ti pridjem,
dotaknem te rukama svojim;
nego se sama sebe
u sebi bojim.
Pa poželim
da sam kao Leda,
da te u labuda pretvorim,
tada niko i nikada
ne bi mogao da mi zabrani
da te beskrajno volim.
Ali, nisam ja boginja
i nemam te moći,
zato ću sanjati samo
kako ćeš jednog dana
sam u moj zagrljaj doći.

....

Nalaže mi savest
da te zaboravim.
Da na sve o nama
tačku stavim.
Zauvek.
A tvoja savest?
Da li ti nalaže
da me iz srca
izbrišeš
pa umesto da patiš
pesme tuge pišeš..
Kao ja.

Poželim....

.....da se nevidljiva
uz tebe stvorim,
da te dodirnem usnama
i opet se u prošlost
pretvorim....