San moj

Ti se samo rečima igraš,
izustiti nežnost tebi je lako
kao da govoriš
o običnim nekim stvarima
a razmišljaš li
osećam li i ja tako ?
Ja zamišljam
da sam ti ljubavnica već
spremna da za ljubav našu
hodam po ivici žileta,
svaka tvoja reč
za mene je poput blagoslova
i krenula bih blagoslovljena tako
s tobom na kraj sveta.
Pa onda slutim::
sve je to san moj
i nastavljam trijumfalno
da koračam sama kroz
poraz svoj.

Sanjam....

.....pa ne znam
je li to san,
al vidim te na reci dole
i posle tog sna predamnom
jedan prekrasan dan.
Hoću da ti pridjem,
dotaknem te rukama svojim;
nego se sama sebe
u sebi bojim.
Pa poželim
da sam kao Leda,
da te u labuda pretvorim,
tada niko i nikada
ne bi mogao da mi zabrani
da te beskrajno volim.
Ali, nisam ja boginja
i nemam te moći,
zato ću sanjati samo
kako ćeš jednog dana
sam u moj zagrljaj doći.

....

Nalaže mi savest
da te zaboravim.
Da na sve o nama
tačku stavim.
Zauvek.
A tvoja savest?
Da li ti nalaže
da me iz srca
izbrišeš
pa umesto da patiš
pesme tuge pišeš..
Kao ja.

Poželim....

.....da se nevidljiva
uz tebe stvorim,
da te dodirnem usnama
i opet se u prošlost
pretvorim....

ŽIVI OD MOJE TUGE

Ništa mi nije bilo važno one noći
kad se sretosmo kao slučajno:
ti me pitaš na neku ulicu,
neobrijan i ispošćen
ličio si mi na skitnicu.


Potrudih se koliko sam
mogla i znala
i jedva čekala da odeš;
nikakav ti povod nisam dala
da me gledaš kao što se gleda
ranjena zverčica mala.


Ipak, ponovo poželeh 
da te sretnem,
da ćeš ponovo ovuda proći -
budna dočekivala jutra
i govorila sebi;
"O tome ću misliti sutra",
ja kao Skarlet O Hara.
Bila sam sigurna da u tvojim očima
prepoznah nešto što ženu nikad ne vara.


Ljubav.
Mislila sam.


Šta se dogadjalo kasnije
ja se neću ni sećati,
ali moram ti obećati:
Spremna sam na kaznu 
koja me čeka,
a ti - živi od moje tuge
doveka.

Nedosanjani san

Ne, nije u pravu pesnikinja
što kaže da u izluzije veruju
samo izgubljene duše.
Meni iluzije trebaju
da nepravde što me zadesiše,
moju ljubav za životom ne uguše.
Ja sanjam svet kakav želim
i kom bi htela da pripadam
ali bliži se, evo, kraj 
i sva moja nadanja
ostaće nedosanjani san.


Osećam kako moj životni sat
ubrzano časove redja,
ali opet - moja želja za životom
nije ni manja ni bledja.
Čitavog sam se života radovala
tudjoj kao i svojoj sreći
i kad je u čoveku Čovek
naš je život i od smrti veći.

PO NAVICI

Ja još uvek, po navici,
osluškujem tvoje korake u mraku
 radujem se zvakom znaku
koji sam dobro poznavala.
Pamtim sve.
Kao da još čujem ponovo
tvoje srce kako pod mojim prstima
kuca,
i ne plačem;
to mi  u oku, poput zvezdice,
jedna zaostala suza svetluca..