ŽIVI OD MOJE TUGE

Ništa mi nije bilo važno one noći
kad se sretosmo kao slučajno:
ti me pitaš na neku ulicu,
neobrijan i ispošćen
ličio si mi na skitnicu.


Potrudih se koliko sam
mogla i znala
i jedva čekala da odeš;
nikakav ti povod nisam dala
da me gledaš kao što se gleda
ranjena zverčica mala.


Ipak, ponovo poželeh 
da te sretnem,
da ćeš ponovo ovuda proći -
budna dočekivala jutra
i govorila sebi;
"O tome ću misliti sutra",
ja kao Skarlet O Hara.
Bila sam sigurna da u tvojim očima
prepoznah nešto što ženu nikad ne vara.


Ljubav.
Mislila sam.


Šta se dogadjalo kasnije
ja se neću ni sećati,
ali moram ti obećati:
Spremna sam na kaznu 
koja me čeka,
a ti - živi od moje tuge
doveka.