Opet sam te sanjala

Opet sam te sanjala noćas;

 ni u snovima mi nedaš mira,

kao voliš me, ljubiš dugo i nežno

a u daljini neka predivna muzika

samo za nas svira.

Pa mi govoriš

kako nikada ne želiš da odeš od mene

i da nas je sudbina spojila

i za njom treba da se krene.

I svašta sam sanjala još;

more, kamenje, stene...pa neke bele daljine

i tvoje ruke kako me stežu a ja se ne otimam

večito gladna tvoje blizine.

I tako, sanjala sam

i sve je izgledalo kao da se dešava

danju a ne noću,

i celog se jutra pitam evo,

kako snovi znaju baš ono što ja hoću.

Što me želiš ?

Rekla sam; o snovima neću više,

oni mi zaklanjaju pogled

pa ne umem da vidim

šta mi život piše.

A ti, ne govori mi ono što ne misliš

a što bih ja htela čuti,

jer u snovima ne umem 

da prepoznam istinu, pa mi se čini

da to moje srce ljubav sluti.

I ne budi toliko dobar prema meni,

učiniće mi se kako želiš

da mi se potpuno predaš,

pa kad se probudim iz snova ruku praznik

pitam se; što me želiš 

kad se želji nedaš ?  

Bolje je ovako

Ne pitaj me jesam li sama

i da li je s nama gotovo,

zar se to ne oseća

ili želiš da ne vidiš;

sa svima bih mogla 

ali s tobom nikada ponovo.

Bolje je ovako:

bolje što se naš pakao nije odužio:

zaboravi sve,

mene ionako nisi zaslužio.

Bolje je ovako.

Neću o snovima

Ja neću više o snovima,

neka ostanu tamo gde im je mesto;

u dnu duše zakopani

i neću ih buditi često.

Neće oni meni

više bojiti dane,

ne može u mene jednu i

princeza i  prostakuša

da stane.

Jer, snovima nikada kraja,

samo se množe i sve ih je više;

proživeću život željna života

a snovima se život ne piše.

Ja o snovima neću više!

Znakovi

Pogrešnim pravcem ideš,

ne gledaš znakove pored puta,

pogledaj ih bolje malo

oni nas opominju

da nam srce i duša negde ne zaluta.

I teši se samo

kako sam bez tebe izgubljena i sama,

nazad ne mogu a ispred samo ponor i tama.

Ne, nisam sama

niti mi duša od bola do tuge luta,

kao razbijena ladja na otvorenom  moru

što i ne zna kuda pluta.

Mene tek čekaju putovanja u snove,

prave snove, gde ne može da se zaluta;

naučismo moje srce i ja

da čitamo znakove pored puta.

Bolje je

Ne moraš da mi govoriš da zaboravim;

već jesam;

bolje sama nego s nekim

s kim nikad nisam znala

gde sam.

S nekim, kome sam trebala

da budem tek kopija originala

i da nastavim  tamo gde je ona

s tobom stala.

Nisam ni kofer

kog ćeš da izbacuješ kad ti je volja,

shvatila sam na vreme

da kopija nikad od originala

nije bolja.

I ne pokušavaj opet  sa onom pričom

kako ti nedostajem, kako me voliš i u mislima

sam tvojim,

ma daj, bolje je za oboje da svaki krene

putem svojim.

Bolje je !

Ne pred njim

A, ne, nećeš ti više

videti suzu u mom oku,
  nikada nećeš saznati

jesi li mi u srcu iskopao

ranu dovoljno duboku.

A to što ti se čini

da suza klizi niz moje lice,

o ne, nisu to suze zbog tebe,

to su mi suze radosnice.

Voleli se jesmo, sad se trudimo

ko će koga više da rani;

a ti suzo, što stojiš mi u oku,

molim te, samo pred njim ne kani.

Oči boje Okeana

On ima oči

boje Okeana:

plave i jednako  uzburkane

kao talasi kad ih more

udara o stene.

Još kaže,

voli me kao vino,

voli ga i sanja

kako ga proliva na 

mene.

I sanja, kaže

kako se volimo

i kako želi da mu budem verna,

kako mu nedostajem

ko do sada ni  jedna.

Pitam,

kako mu nedostajem?

Kaže,

poput crnog vina

koje želi da proliva po meni

pa ga posle posle pije

iz svake moje pore,

sav uzburkan kao kad  u stene

 udara more..

A to crno vino

što proliva po mom stomaku,

često zamišljam i ja,

dok sama ležim u

mraku.