Rekla bih ti nešto

Rekla bih ti nešto lepo,

nešto što smislih za tebe samo,

ali se bojim, možda vidi i ona,

ona što se ljubiš sa njom tamo.

Videla sam.

Samo se vi ljubite,

ne zavidim ja njoj

ali neka zna;

tamo gde je ona sada, u zagrljaju tvom,

već sam bila ja.

A ti, ti ne očekuj reprizu sreće

ne dogadja se to svima

tebi ne bi trebalo i znam da neće.

Ne gradi se sreća

ako je suze nečije prate;

o, Bože, snage mi daj  da izdržim sve

i da mi se slike o ljubavi našoj

više u misli ne vrate.

Nikada.

Tek toliko

Ušetaš tako iznenada
u moje srce,
tu se skrasiš
na neodredjeno vreme
mislio si.
Ipak sam ja gospodarica
srca svoga,
i moraćeš, mili, da se
pakuješ, znaš mesto je
već rezervisano za drugoga.
Nemam ja više snage
da se stalno pitam
šta je to i bilo
izmedju nas;
požuri, zar ne osećaš 
zadnji je čas.
Tek toliko,
samo da znaš.

Zamisli

Sve sam bila spremna da uradim

za tebe, za mene, za nas,

a ni ime ti nisam znala

niti ikada čula tvoj glas.

Samo su snovi moji

ispleli sagu o tebi;

zamisli . nekad se sretnemo.

pa mi se ni prepoznali ne bi.

A koliko sam ti tek tajni

rekla o sebi;

zamisli da se sretnmo

mi se prepoznali ne bi.

A meni se još uvek čini

da osećam tvoje ruke u mojoj kosi,

da se ljubimo uz reku,

zagrljeni, bosi,

i ja ne čujem ništa, samo

damare tvog srca, kao da sam umesto

njega ja u tebi,

zamisli; da se sretnemo nekad 

mi se ni prepoznali ne bi.

Oprostite, pogrešan broj

Slušaj me.
Ne spuštaj slušalicu.
I ne govori - pogrešan broj.
Ne mogu ja pogrešiti.
Dva puta.
Uzastopno.
Nemam prava prema sebi.
I ne potcenjuj me.
Ne pravi se blesav.
Kako, šta pričam?
Znaš ti dobro o čemu ja.
Za mene si prošla stvar.
Da, ti si stvar.
Od kada?
Od juče, recimo.
Još danas imaš
šansu da me ponovo....
Jao, oprostite!
Pogrešan broj!
Nego, to vredi i za Vas.
Ako nekada....

Obična žena

Nisam ja Laura de Sades,

ona koju je voleo Petrarka

i pisao o ženi toj

i kad je nestala, on je još uvek voleo

i pisao o njoj.

Nisam ni Lazina Lenka

utisnuta u najlepše stihove

koje može neko da posveti ženi,

njegova ljubav je lepa do bola,

do onoga bola, koji boli

a opet pleni.

Ja sam tek obična žena koja sanja

tvoje dodire, ruku tvoju što mi u kosu uranja.

Ne tražim ja od tebe ništa više;

ni  pesme, sonete niti jedan sih,

želim samo kad odem nekad

da se setiš trenutaka tih.

SEĆANJE

Kad bih mogla da izbrišem sećanje.

Da zaboravim

Kao On.

Njemu je lako.

On se ne seća više.

Htela bih da ga pitam

kako se to sećanje briše.

Bojim se.

Možda me se i

ne seća više.

Zaboravljam polako

Ja već zaboravljam,
jesi li primetio - zaboravljam polako.
I jedva se sećam boja tvoje spavaće sobe
i ona dva jastuka meka,
zaboravih i pogled sa tvoje mansarde
i kuhinja mi postaje daleka
i onaj šank na kome smo
vodili ljubav i ti cepao moju  haljinu
koja, inače, nije bila zakopčana
da bi lakše došao do mene
i dok si me ljubio
plovismo zajedno kroz
neke oblake snene.
I već zaboravljam kojim si me
sve imenima zvao, dok si me
onako pohlepno, kao da me kradeš
od nekog, a opet nežno uzimao.
Mislila sam biće to tako dugo,
sem o trenucima s tobom
nisam mislila na drugo.
I onda, ona tvoja zadnja reč
još mi u ušima zvoni -
me trebaš mi više
iz mog se života skloni.
Pa dobro, ne trebaš ni ti meni više,
nego, zavirimo mi u srca svoja;
za tebe ne znam ali u mojem već
jedno drugo ime piše.

Svašta bih te pitala

Svašta bih te pitala noćas
a opet, bojim se odgovora,
pa onda odustanem,
bojim se da će me posle
budnu dočekati zora.
Htela bih da mi pričaš
za sve do sada ljubavi tvoje,
sve da mi kažeš;
jesu li te volela poput mene
i jesu li im ruke bile
nežnije nego moje?
I htela bih još da znam
kada ćutiš
misliš li na neku od tih?
I kada bi mi rekao sve
i koju si najviše voleo od njih
tako bih želela da čujem
da si voleo i voliš mene
više od svih.

ZBOGOM

Oh, ja već imam drugog,
zar ti to nije dosta ?!
Ne traži me više,
ne kucaj na moja vrata
ona su zaključana
za svakog neželjenog gosta.
Zar ne vidiš
da je zavesa spuštena
i iza nje tama,
oh, mili, pa ne misliš valjda
da sam u mraku sama.
Sad je neko drugi tu,
grli me i ljubi
i ja mu ne ostajem dužna,
neko ko mi je pomogao
da zaboravim
ona vremena ružna.
S tobom.
Zbogom.

DODJE MI PONEKAD

Dodje mi tako ponekad
da pričam s nekim
meni sasvim nepoznatim
ljudima.
Na ulici.
U prolazu
Bilo gde.
Htela bih 
da im kažem
šta ja zapravo hoću
od života,
od sebe;
da me samo slušaju
i ćute
i da me ne pitaju
za tebe
.Htela bih da ih pitam,
možda više znaju o sreći;
i da mi istinu kažu -
da li se ljubav
drugom ljubavlju leči.
I da me ne osudjuju
što me svaki čas
grle neke ruke druge,
i da li će me,
te druge ruke,
izlečiti od moje tuge.
Dodje mi tako,
ponekad.

LAMENT

Ja ti nemam šta više reći,

i nemam ništa sem tuge što bih ti dala;

prazne mi ruke, još praznije srce,

ja tebe jednostavno voleti nisam znala.

Neću da čitam tudje pesme

ni sa svojim ne znam šta ću;

a kad osetim teskobu u grudima

znam šta ću i kako ću.

Slušaću fado uvek kad me tuga krene,

ti zvuci umeju da plaču,

da plaču jače i od mene.

AKO TREBA

Ne mogu se oteti tom osećaju

toj potrebi da nekome trebam

ovakva kakva jesam

i da mi veruje da bih zbog njega

popravila ceo svet

ako treba.

Zbog njega.

Da ne skrivam pred njim sve svoje mane,

zajedno da lečimo on moje, ja njegove rane.

Neka mi niko ne govori

kako se u životu samo jednom voli -

voli se onoliko puta 

 koliko si spreman da se

suza, sreće, tuge proguta.

Spremna sam kad sve to ipak prestane,

kad se talasi pretvore u penu,

navući ću osmeh na lice

i ponovo ličiti na zaljubljenu ženu.

Strepnja

Šta bih mogla da ti kažem

a što već nisam već;

ne može sve da stane u jednu rečenicu

niti u jednu reč.

Dobro, nisam baš rekla sve -

a bila sam tako blizu;

strepim, mili, nisam li ja tebi

tek još jedna u nizu.

Ne postoji žena

koja se te istine ne boji;

seti se rabina koji je rekao:
"Bog ženine suze broji".

Samo da znaš

Ništa mi ne govori sada.

Idi. I ćuti.

Bilo šta da kažeš

moje srce samo prevaru sluti.

Nisam ti  ni tada verovala,

tvojim rečima i kad me ljubiš celu

da sam ja ta koja te boli

po celom telu.

Ja već sanjam proleće

neku obalu u smiraj dana,

jedan zagrljaj gde će zaceleti

svaka moja rana

i kad me bude grlio i ljubio celu

znaću da sam ja ta koja ga boli

po celom telu.

Samo da znaš.