Obična žena

Nisam ja Laura de Sades,

ona koju je voleo Petrarka

i pisao o ženi toj

i kad je nestala, on je još uvek voleo

i pisao o njoj.

Nisam ni Lazina Lenka

utisnuta u najlepše stihove

koje može neko da posveti ženi,

njegova ljubav je lepa do bola,

do onoga bola, koji boli

a opet pleni.

Ja sam tek obična žena koja sanja

tvoje dodire, ruku tvoju što mi u kosu uranja.

Ne tražim ja od tebe ništa više;

ni  pesme, sonete niti jedan sih,

želim samo kad odem nekad

da se setiš trenutaka tih.