Nabaviću labuda

Ti znaš da si uzrok svih nemira mojih,
uzdaha koji već i nemaju smisla,
uzaludnog čekanja i nadanje,
znaš da sam željna dodira tvojih.
Pa ti celog dana, evo,
smišljam i odmeravam kazne,
a šta mi sve pada na pamet,
odlučim neće to biti tek reči prazne.
I onda noć.
Kao da gasi moju želju
da ti se svetim pa se svega našeg
baš tada setim,
i pravim ti mesto u  postelji
pored mene, čekam doći ćeš
i neka tiha slatka jeza
iz mene krene i počinjem da
ti smanjujem kazne, jednu po jednu.
I čekam u mraku pa zaspim sama,
rešena da sutra vidim šta  će biti s nama.
Ako i sutra ne dodješ, nabaviću labuda
kao Leda, nemam više vremena da te čekam
moja duša, ni moje telo mi neda.