Dosta je....

Kao u povorci smenjuju se sva moja htenja
ponekad nejasna i bezimena,
nekad opet kristalno jasna
i reč moja bez glasa glasna.

Zaustavljam tako povorku,
povorku mojih snova,
bojim se, rodiće se u meni
još poneka želja nova.

Dosta je, kažem srcu,
ne mogu više da te pratim;
bojim se odem li predaleko
neću umeti sebi da se vratim.

A srce neumorno,
vazda neke nove želje sniva;
a znamo oboje - moje srce i ja,
šta posle neispunjenih snova  biva.