KAŽU MI

Kažu mi;
nešto se dešava s tobom,
oči ti nekako zelenije
no ikada,
gledaš, a kao da ne 
vidiš nikoga.
I kažu još;
sem osmeha ništa više
ne krasi tvoje lice,
korak ti siguran
kao Nebom da gospodariš
poput neke neuhvatljive
ptice.
Kako da im kažem to;
za oči zelenije no ikada,
za osmeh što blista
na mom licu
i ono za korak -
što liči na neku
neuhvatljivu pticu ?!
I zašto više ni u sebi samoj
to nisam više ja,
i zašto se, zapravo, osećam
kao Marija Olimpska ?!
Kako da im kaže,
kad to ne znam ni ja !!!