ŽIVI OD MOJE TUGE

Ništa mi nije bilo važno one noći
kad se sretosmo kao slučajno:
ti me pitaš na neku ulicu,
neobrijan i ispošćen
ličio si mi na skitnicu.


Potrudih se koliko sam
mogla i znala
i jedva čekala da odeš;
nikakav ti povod nisam dala
da me gledaš kao što se gleda
ranjena zverčica mala.


Ipak, ponovo poželeh 
da te sretnem,
da ćeš ponovo ovuda proći -
budna dočekivala jutra
i govorila sebi;
"O tome ću misliti sutra",
ja kao Skarlet O Hara.
Bila sam sigurna da u tvojim očima
prepoznah nešto što ženu nikad ne vara.


Ljubav.
Mislila sam.


Šta se dogadjalo kasnije
ja se neću ni sećati,
ali moram ti obećati:
Spremna sam na kaznu 
koja me čeka,
a ti - živi od moje tuge
doveka.

Nedosanjani san

Ne, nije u pravu pesnikinja
što kaže da u izluzije veruju
samo izgubljene duše.
Meni iluzije trebaju
da nepravde što me zadesiše,
moju ljubav za životom ne uguše.
Ja sanjam svet kakav želim
i kom bi htela da pripadam
ali bliži se, evo, kraj 
i sva moja nadanja
ostaće nedosanjani san.


Osećam kako moj životni sat
ubrzano časove redja,
ali opet - moja želja za životom
nije ni manja ni bledja.
Čitavog sam se života radovala
tudjoj kao i svojoj sreći
i kad je u čoveku Čovek
naš je život i od smrti veći.

PO NAVICI

Ja još uvek, po navici,
osluškujem tvoje korake u mraku
 radujem se zvakom znaku
koji sam dobro poznavala.
Pamtim sve.
Kao da još čujem ponovo
tvoje srce kako pod mojim prstima
kuca,
i ne plačem;
to mi  u oku, poput zvezdice,
jedna zaostala suza svetluca..

DOBRO JE SAD

Dobro je sad;
samo mi osmeh preleti
preko lica kad te spomene neko,
i ime tvoje mi zvuči kao ničije,
kao nekog ko je otišao davno
i koji je od mene dovoljno daleko.
Zabraniću i snovima
da te u moje noći puštaju,
tvoj osmeh, dodir, uzdah,
već me u sećanju napuštaju.


Više me ne bi ganula
ni tvoja suza, molba, ni plač tvoj,
odrekla sam te se - ja,
koja sam mislila da si samo
Božji i moj.