JA NISAM

Nećeš ti čuti više vrisak iz mog grla

niti videti senku što mi pogled prelama,

zaboravimo se dok još vremena ima

i dobro je da se ništa i nije dogodilo s nama.

Zarobiću svoje misli drugim stvarima nekim,

naći ću utehu u toplim sećanjima dalekim,

kad sam mahala, recimo, jednim plavim očima

a posle me ta slika pratila

kao da sam mahala još danima i noćima.

Spaliću  u mislima svako sećanje na tebe,

nalaže mi to onaj glas iznutra i govori:

pusti ga - on misli samo na sebe.

I svašta mi još dobacuje taj glas iz mene;

trebaš mu samo da zaboravi uspomene,

njegove su misli pustinja ljudske duše,

njega ne zanima ljubav, tuge ga neke guše.

I sada kad je kraj,

šta bih ti još mogla reći

sem istine: ljubav se lažnom ljubavlju ne leči.

Ipak, Nebo je pravedno i kako to već biva

i ne daje da neko na tudjoj patnji svoju sreću sniva.

Ja ne umem da se svetim niti da mrzim

i htela bih da nekad nekoga stvarno zavoliš;

ali ja nisam bila spremna da me po cenu ničega

po duši i celom telu boliš.

Ja nisam...